Pred koncertom na včerajšnjem, tokrat že petem delu seriala Level Up v klubu Channel Zero na Metelkovi, smo se pogovarjali s Tonijem Starešinićem iz hrvaške electro jazz zasedbe Chui.
Za začetek se predstavite novi publiki – kaj je Chui in kakšno glasbo ustvarjate?
V osnovi je Chui jazz rock bend, ki se igra z elektroniko, ambientalno glasbo, psihedelijo in klubskimi plesnimi ritmi, od strong funka pa do tehna in duba. Chui je tudi naša mala maskota benda, mali vesoljček z velikimi ušesi, ki publiki jasno sporoča kaj naj z našo glasbo počnejo. Življenje nas je vse združilo v Zagrebu, a jaz prihajam z malega otoka Ista v bližini Zadra, basist Konrad Lovrenčić iz Slavonskega Broda, saksofonist Vojkan Jocić iz Koprivnice, bobnar Ivan Levačić pa je edini “purger” iz Zagreba. Konrada ste gotovo že uspeli slišati, ko je igral z Elemental in Kries, Levija z Natali Dizdar, Kries in A.B.O.P., tudi Vojkan je že nastopal v Ljubljani z raznimi jazz projekti, med drugim igra z Lenartom Krečičem in Tomažem Gajštom. Mene pa ste lahko nedavno ujeli z Edom Maajko in še prej s skupino Mangroove in kolektivom Beat Busters.
Z novim letom ste spremenili postavo. Do zdaj ste delovali kot trio, zdaj pa ste se po odhodu bobnarja Janka Novoselića okrepili z že dobro uigrano ritem sekcijo benda Kries v obliki Ivana Levačića na bobnih in Konrada Lovrenčića na bas kitari. Kako je ta sprememba v postavi vplivala na vaš zvok?
Zvok je postal bolj rokerski in bolj energičen, saksofon pa se je, če primerjamo s hladnejšim zvokom synth basa, odlično povezal z organskim zvokom bas kitare. Meni je sedaj veliko lažje igrati, ko se ne ukvarjam več toliko s programiranjem in ne rabim igrati bas linij, lažje pa se tudi posvetim samemu koncertu. Kot si že rekla, Koni in Levi sta odlično uigrana ritem sekcija, s Konijem že veliko let igram tudi v drugih bendih.
Kako se lotevate ustvarjanja glasbe? So pesmi ponavadi rezultat jam sessionov ali se porodijo v glavi enega člana in jih nato nadgradite in dokončate?
Pesmi nastajajo skozi jam sessione ali pri meni doma. Odprti smo za vse nove momente, ki se lahko nenačrtovano dogodijo sredi koncertov. Radi zajahamo ta val in mu pustimo, da nas vodi kamorkoli že, a hkrati ostajamo čvrsti. Ti trenutki so rezultat inspiracije, odziva publike, zvoka na odru, … Zgodilo se nam je že, da so iz ene pesmi skozi koncertno improvizacijo nastale tri nove.
Če se ne motim, je to vaš prvi koncert v Sloveniji, čeprav ste iz Zagreba, ki se nahaja dobro uro vožnje iz Ljubljane. Koliko slovenskih izvajalcev sploh igra na Hrvaškem oziroma v Zagrebu in ali mislite, da obstaja v povezovanju teh dveh mest še neizkoriščen potencial?
Ja, to je za nas sploh prvi koncert v Sloveniji, kar je malo hecno, saj smo igrali že mnogo dlje – od Nizozemske in Litve na eni strani do Makedonije na drugi. Mislim, da se je brez booking agenta težko prebiti izven meja Hrvaške. Od novega leta imamo tudi mi svojega, tako da upam, da bomo še veliko igrali v tujini, sploh v Sloveniji, ki nam je najbližja in ima veliko dobrih klubov, ki organizirajo koncerte. Mislim, da definitivno obstaja še veliko potenciala, čeprav je finančna situacija v Zagrebu daleč od rožnate. Obstaja pa gotovo še veliko prostora za tehnični in organizacijski napredek.
Delujete znotraj kolektiva Beat Busters. Kaj to pomeni za vas?
Do nedavnega sem deloval v Beat Busters, a sem moral zaradi preveč obveznosti z mojimi bendi svoj Beat Busters kombinezon obesiti na klin. To je bila super izkušnja, ukvarjati se z glasbo na inovativen način, ki je dober tudi za telesno kondicijo, glede na to, da je bilo treba istočasno igrati in plesati. Tako kot Beyonce hahaha. Ideja in cel koncept sta zares razburljiva in treba je bilo osmisliti vsa ta oblačila in igranje na svoje telo z udarjanjem po senzorjih pod kombinezonom, ki so vezani na semple. Jaz sem najpogosteje pokrival spodnji, basovski register, ki ima ponavadi bolj malo tonov, tako da sem imel za razliko od bobnarja, ki mora ves čas “pumpati groove”, več prostora za ples. Po pol ure ste že utrujeni.
Pred par meseci je izšla pesem Tebi putujem, ki ste jo posneli skupaj z Josipo Lisac. Kako je prišlo do te povezave in kako je bilo delati z Josipo?
Pogovarjali smo se o tem, s kom bi lahko sodelovali in Josipa nam je takoj padla na misel kot prava “Chuijevka”. No morali smo počakati, da ustvarimo glasbo, s katero bi se povezala, saj te stvari nikoli ne gredo na silo. Željka Veverec, moja žena in pevka v skupini Mangroove, kjer sva dobro uigran avtorski tandem, je napisala vokalni del in posneli smo verzijo, ki jo je odpela ona. Ta posnetek smo nato preko menedžerja poslali Josipi, ki je pesem takoj vzljubila in evo nas. Zelo smo srečni in ponosni, da je vse izpadlo super, in da je tudi Josipa navdušena nad pesmijo ter ponosna, da je postala del Chui zgodbe. Super je bilo delati z njo, ker smo se zelo hitro razumeli in prepoznali na energijskem nivoju. Še vedno je zelo razigrana in odprta do novih zvokov in mladih ljudi. V tem je ključ uspeha pesmi.
Lahko pričakujemo več tovrstnih projektov, morda tudi resnejših v obliki dolgometražnih albumov?
S sodelovanji bomo zagotovo nadaljevali na našem avtorskem albumu, trenutno pa končujemo album z Jazz orkestrom hrvaške radio televizije.
Kakšni so plani Chui za bližnjo prihodnost?
V planu imamo dosti igrati, sploh v tujini, in ustvariti nov avtorski album. Dokler ne izide pa boste morali poslušati album Chui in Jazz orkestra HRT, ki izide jeseni.
Standardno vprašanje. Če bi imeli priložnost igrati s katerim koli ustvarjalcem, s kom bi želeli stati na odru?
Na Hrvaškem sem na svoje veliko zadovoljstvo uspel igrati s skoraj vsemi glasbeniki, s katerimi sem želel. Tisti, ki so še ostali ne vedo kaj jih še čaka hahaha. Kar se tiče svetovnih obrazov, bi se z njimi raje soočil v studiu kot na odru, ker oni igrajo res veliko bolje od mene.
Imate kakšno sporočilo za poslušalce Radia Terminal?
Poslušajte svoje srce in poslušajte dobro glasbo in vsekakor pridite na kocert, mislim, da se bomo vsi skupaj imeli odlično.
ORIGINAL
Da se za početak predstavite novoj publici – tko je Chui i što svira?
Chui je u osnovi jazz rock bend koji se igra i s elektronikom, ambijentalnom glazbom, psihodelijom i klupskim plesnim ritmovima, od strong funka do tehna i duba. Chui je i naša mala maskota benda, mali svemirac s velikim ušima koji jasno poručuje publici što činiti sa našom glazbom. Sve nas je život spojio u Zagrebu, međutim ja dolazim sa malog otoka Ista kraj Zadra, basist Konrad Lovrenčić dolazi iz Slavonskog Broda, saksofonist Vojkan Jocić iz Koprivnice, a bubnjar Ivan Levačić je jedini purger iz Zagreba. Konrada ste sigurno već slušali sa Elemetalom i Kriesom, Levija sa Natali Dizdar, sa Kriesom, A. B. O. P. om ili isto Kriesom, Vojkan je već nastupao u Ljubljani sa raznim jazz sastavima u par jazz sastav svira sa Lenartom Krečićem i Tomažom Gajštem, a mene ste mogli nedavno sa Edom Maajkom i prije sa Mangrooveom i Beat bustersima.
S Novom godinom promijenili ste sastav. Do sada Chui je postojao kao trio a sad nakon odlaska bubnjara Janka Novoselića dobili ste već iz benda Kries usviranu ritam sekciju u obliku Ivana Levačića na bubnjevima i Konrada Lovrenčića na bas gitari. Kako je ova promjena sastava utjecala na vaš zvuk?
Zvuk je postao puno rokerskiji i energičniji, saksofon se savršeno sljubio sa organskim zvukom bass gitare za razliku od hladnijeg zvuka synt basa. Meni je pak sad mnogo lakše svirati kad ne moram svirat baseve i manje se bavim programiranjem, a više samom svirkom. Kako si i rekao Koni i Levi su odlično usvirana ritam sekcija, a s Konijem sviram već dugi niz godina i u drugim bendovima.
Kako pristupate ka stvaranju muzike? Jesu li pjesme obično rezultat jam sessiona ili se stvore u glavi jednog člana pa se ih onda nadgrađuje?
Pjesme nastaju ili kroz jam sessione ili u mojoj kućnoj radionici. Otvoreni smo i za sve nove momente koji se dese tijekom koncerta i volimo ih zajahati pa kud nas to dovede a volimo biti i čvrsti. Stvar je trenutka, inspiracije, feedbacka publike, sounda na stageu. Desilo nam se da su iz jedne pjesme nastale tri nove kroz improvizacije na koncertima.
Ako se ne varam ovo vama je prvi put da svirate u Sloveniji iako ste iz Zagreba koji se nalazi dobar sat vožnje od Ljubljane. Koliko slovenskih izvođača uopće svira u Hrvatskoj odnosno u Zagrebu i mislite li da tu ima više potenciala, u povezivanju ova dva grada?
Da, ovo nam je uopće prvi koncert u Sloveniji, što je malo čudno jer smo bili i do Nizozemske i Litve na jednu stranu i Makedonije na ovu drugu. Mislim da je teško na svoju ruku progurat se van Hrvatske, svakako je potrebna pomoć booking agenta, od nove godine napokon i mi imamo agenta pa se nadam sve većem broju koncerata van Hrvatske pogotovo u Sloveniji koja nam je najbliža i ima puno dobrih klubova za svirke. Mislim da definitivno ima puno više potencijala za suradnju iako u Zagrebu situacija s financijske strane je daleko od bajne, a i ima puno prostora i za tehnički i organizacijski napredak.
Radite unutar kolektiva Beat Busters. Što to za vas znači?
Do nedavno sam radio i u Beat Bustersima ali zbog previše obaveza sa svojim bendovima morao sam prepustiti svoje Beat Busters odijelo. To je bilo super iskustvo, bavljenje glazbom na inovativan način dobar i za tjelesnu kondiciju s obzirom da je trebalo svirati i plesati istovremeno, malo kao Beyonce hahaha. Ideja i cijeli koncept je zbilja uzbudljiv i trebalo je osmisliti sva ta odijela i sviranje po vlastitom tijelu udaranjem po senzorima ispod odijela koji su spojeni sa sampleovima. Ja sam najčešće pokrivao bas dionice koje obično imaju malo tonova pa je bilo više prostora za ples za razliku od bubnjara koji mora pumpati groove cijelo vrijeme. Umorite se nakon pola sata.
Pre par mjeseci izašla je pjesma Tebi putujem koju ste uradili skupa s Josipom Lisac. Kako je došlo do te suradnje i kako je bilo raditi s Josipom?
Pa pričali smo s kim bi mogli napraviti suradnju i Josipa je odmah iskočila kao jedina Chuievka. Al morali smo pričekati da se desi ta glazba koja će ju pozvati jer te stvari ne idu silom. Željka Veverec, moja supruga i pjevačica iz Mangroovea u kojem smo uigrani autorski tandem, je napisala vokalni dio i snimili smo verziju pjesme u kojoj je Željka otpjevala vokal i to smo poslali Josipi preko njezinog menagera. Ona je to čula i jako joj se svidjelo i evo nas s pjesmom. Jako smo sretni i ponosni što je sve ispalo super i što je Josipa oduševljena pjesmom i što je ponosna da postala dio Chui priče. S Josipom je bio gušt raditi jer smo se vrlo brzo skužili i prepoznali na energetskom nivou, ona je i dalje jako razigrana i otvorena prema novim zvukovima i mladim ljudima i tu leži kljuć uspjeha pjesme.
Možemo li očekivati više ovakvih projekata, možda i ozbiljnijih u obliku cjelih albuma?
Suradnji će definitivno biti na našem novom autorskom albumu, a trenutno završavamo album sa Jazz orkestrom Hrvatske radio televizije.
Kakvi su planovi Chui za blisku budućnost?
U planu nam je svirati što više, pogotovo vani i napraviti novi autorski album, a dok on ne izađe slušat ćete album Chui i Jazz orkestra HRTa koni izlazi na jesen.
Standardno pitanje. Ako bi mogli s bilokime, s kime bi željeli svirati?
U Hrvatskoj sam na svoju veliku radost uspio svirati sa skoro svim glazbenicima sa kojima sam htio, a i ovih par preostalih neznaju što ih još čeka hahahaha. A što se tiće svjetskih faca više bi volio zabilježiti neki studijski snimak nego suočiti se s njima na pozornici jer ti likovi sviraju puuuunoo bolje od mene.
Imate li neku poruku za slušaoce Radia Terminala?
Slušajte svoje srce i slušajte dobru glazbu i svakako dođite na koncert, mislim da ćemo se svi skupa odlično provesti.
